Konsultantska kuća Roland Berger početkom septembra predstavila je rezultate studije „Vreme prekretnice. Kako srednji automobilistički sektor želi ponovo da raste“, za koju je ispitano više od 200 donosilaca odluka iz dobavljača automobila iz DACH područja. Prema tome, cenovni i konkurencijski pritisak nastavlja da opterećuje srednje dobavljače automobila iz Nemačke, Austrije i Švajcarske. U isto vreme postavlja se pitanje gde i kako bi preduzeća u budućnosti mogla ponovo rasti, navodi se u saopštenju za štampu. Iako je već danas svako drugo od anketiranih srednjih dobavljača prisutno i van automobilističke industrije, obično sa malim udelom prihoda. To bi se, prema Roland Bergeru, moglo uskoro promeniti: Posebno sektor odbrane nudi, po mišljenju većine rukovodilaca, dobre šanse za otvaranje novih izvora prihoda.
„Usred svoje najteže krize sa velikim pritiskom konkurencije i geopolitičkim neizvesnostima, dobavljači nemaju mnogo nade da će uskoro biti dostignuta prelomnica. Programi smanjenja troškova su svakodnevnica u većini preduzeća. Odgovorni žele da
pogled usmere napred i da svoju budućnost aktivno preuzmu kroz diverzifikaciju u granama rasta van automobilske industrije“, sumira rezultate Thomas Schlick, senior partner u Roland Bergeru.
Studija zaključuje da je ogroman pritisak cena od strane kupaca sa 66 posto navoda (sa visokim ili veoma visokim prioritetom) – kao i prethodnih godina – najvažnija tema na menadžment agendi. Zatim, za šest od deset rukovodilaca, nedostatak perspektiva rasta na tržištima automobila. U tom kontekstu tri četvrtine dobavljača smatra da diverzifikacija portfolija poslovanja izvan automobilskog sektora predstavlja perspektivnu buduću opciju. 46 posto ih smatra najboljom mogućnošću za otvaranje novih područja rasta, gotovo trećina (31 posto) se nada tome da će to dovesti do bolje iskorišćenosti postojećih kapaciteta.
Smanjenje zavisnosti od automobilskog sektora
Već danas, prema studiji, svako drugo preduzeće posluje i van automobilskog sektora. Gotovo svako treće preduzeće koje je aktivno u drugim granama želi da proširi te aktivnosti. Kao najvažniji razlozi za
angažovanje van krizne automobilističke industrije dve trećine navodi manju zavisnost od automobilske konjunkture, otprilike isti broj ispitanih želi da otvori nove izvore prihoda u rastućim oblastima. Više od 60 odsto nada se da će širenjem poslovne osnove postati otporniji na geopolitičke i regulatorne rizike.
Tehnološka ekspertiza za sektor odbrane
Skoro dve trećine ispitanih vide u sektoru odbrane najbolje šanse za nove prihode. Iza toga slede medicinska tehnika sa 38 odsto navoda i industrija vazduhoplovstva i kosmonautike sa 36 odsto.
Jakom, to objasniti: visoka prednost sektora odbrane može se objasniti, između ostalog, godinama rastućim geopolitičkim napetostima i posljedično rastućim budžetima za odbranu. Pošto bi planirane investicije verovatno značajno premašile raspoložive kapacitete nacionalnih preduzeća, logično je koristiti dodatne kapacitete iz civilne industrije kako bi se postigao neophodan nivo odvraćanja – industrijska proizvodnja koja je potrebna da bi se potencijalni napadači odvratili od napada.
„U sektoru odbrane bi u budućnosti mogao nedostajati kapacitet
da se porudžbine obrade. Sa svojim procesnim i proizvodnim kompetencijama, automobilistički srednji sektor može ovde optimalno da pruži podršku. Fokus bi mogao biti na masovno proizvodljivim, softverski definisanim odbrambenim sistemima. Oni moraju biti proizvedeni uz tražene zahteve, po pristupačnim cenama i u velikim količinama“, kaže Felix Mogge, partner u Roland Bergeru.
Posebna blizina tehnološke povezanosti branše odbrane sa automobilski sektorom – na primer u oblastima senzora, proizvodnje ili sistemske integracije – po Roland Bergeru zahteva intenzivniju saradnju. Potencijalnim novim klijentima u sektoru odbrane dobavljačka industrija ima mnogo toga da ponudi: naročito u elektronskim i mehaničkim komponentama (78% i 71% navoda) učesnici studije vide važne početne tačke. Takođe sa modulima za pogon i za napajanje (64%) kao i sa softverskim rešenjima (48%) dobavljačka industrija može po sopstvenom mišljenju da ostvari bodove.
Ispitanici vide izazove u uspostavi odgovarajućih prodajnih struktura i mreža kupaca (52%), kao i u usklađivanju sa političkim i regulatornim
