Humanoidni roboti smatraju se sledećom velikom inovacijom u robotici. Kina planira masovnu proizvodnju, preduzeća u SAD i Evropi snažno investiraju. Novo poziciono dokument IFR-a razmatra, prema saopštenju za štampu od 14. avgusta, šanse, trendove i granice.
„Futuristički nametnuti humanoidni roboti, koji rade u našem domu, u preduzećima i u javnosti, fasciniraju ljude“, kaže Takayuki Ito, predsednik IFR. Pošto svet prilagođava ljudsko telo, ideja univerzalnog pomoćnika je bliska. Da li i kada će široka upotreba biti postignuta, ostaje nejasno. Humanoidni roboti treba da dopunjuju postojeće tipove robota, a ne da ih zamenjuju. U kojim oblastima humanoidni roboti već koriste se i za koje zadatke su pogodni, objašnjava LOGISTIK HEUTE in der Titelgeschichte Ausgabe 7– 8/ 2025.
Primena širom sveta različita
U
Sjedinjenim Američkim Državama rade tehnološke kompanije poput Nvidia, Amazon i Tesla intenzivno na veštačkoj inteligenciji i robotici. Pored finansiranja od strane vojske, ovaj razvoj se takođe podržava mnogim privatnim ulaganjima. To dovodi do značajne start-up scene koja se fokusira na humanoidne robote. Posebno veliko interesovanje za humanoide je u sektorima kao što su logistika i proizvodnja. Humanoidni roboti se ne vide kao socijalni pratioci, već kao alati koji pomažu povećanju produktivnosti i efikasnosti. Stoga je naglasak više na praktičnim primenama i manje na integraciji robota u svakodnevni društveni život.
U Kini humanoidi zauzimaju centralno mesto u nacionalnoj robotici strategiji. Vlada želi da pokaže kompetenciju i globalnu konkurentnost u ovom tehnološkom području. Naglasak primene je u sektoru usluga, na primer u
korisničkoj podršci. Automatizacija proizvodnih linija u proizvodnji i upotreba humanoida kako bi se manje zavisilo od ljudskih radnika čini se važnom tek na drugom nivou. Ključni element kineske strategije je izgradnja skalabilnog lanca snabdevanja za ključne komponente.
Japan je pionir u razvoju humanoidnih robota. Kao rani primer, Hondin Asimo je predstavljen još u oktobru 2000. godine. Roboti u Japanu češće se vide kao saputnici, a ne kao samo alati. Humanoidni roboti poput Pepper i Palro su stoga prvenstveno koncipirani kao socijalni roboti i koriste se u obrazovnim ustanovama, trgovinama i ustanovama za negu starijih. Ovaj pristup odražava potražnju društva koje stari, s kojim se Japan suočava. Važan fokus projekata je na robotima koji mogu harmonično živeti sa ljudima i biti
prihvaćeni kao deo društva. Vodeće kompanije poput Kawasaki razvijaju humanoidne robote kao istraživačku platformu.
Evropa se posebno posvećuje etičkim implikacijama robotike i veštačke inteligencije. U fokusu su kolaborativni roboti koji rade sa ljudima u industrijskom okruženju. Ključne teme su poboljšanje bezbednosti i efikasnosti i oponašanje ljudskih sposobnosti. Zamena radne snage ljudi nije u fokusu. Naglasak je pre svega na dizajnu usmerenom na čoveka i socijalnim i društvenim posledicama robota. Evropske kompanije generalno su sklone da odlažu upotrebu humanoida, kada se radi o kratko- do srednjoročnim zadacima automatizacije u sektorima proizvodnje i usluga.
Ausblick
Pogled na budućnost
Zahvaljujući svojoj prilagodljivosti, humanoidi bi mogli da preuzmu složene zadatke na kojima današnji roboti nailaze na granice. Masovna upotreba u svakodnevnom životu ipak nije
