Kada morski promet na centralnim uskim mestima stane, i evropski unutrašnji transporti brzo dolaze pod pritisak. Ovo pokazuje najnovije istraživanje ifo instituta i EconPol Europe, koje je urađeno na nalog Saveznog ministarstva za privredu i energetiku. Studija pokazuje da nemački uvoz i izvoz u značajnoj meri zavise od nekoliko pomorskih zagušenja poput Sueskog kanala ili tjesnaca Bab al-Mandab.
Pomorska trgovina kao centralna osnova nemačkih lanaca snabdevanja
Prema podacima, oko polovine svih nemačkih tokova robe van Evropske unije obrađuje se morskim putem. Oko 90 odsto indirektnih ruta prolazi preko nekoliko globalnih čvorišta. Ova koncentracija dovodi do toga da poremećaji na određenim uskim mestima mogu zahvatiti čitav lanac snabdevanja. Istraživači naglašavaju:
„Globalna morska plovidba se snažno koncentriše na nekoliko važnih pomorskih ruta i mesta pretovara.“
Značaj najvažnijih čvorišta
Istraživanje navodi šest posebno relevantnih zagušenja: Hormusov tjesnac, Bab al-Mandab tjesnac, Malakka tjesnac, Tajvanski tjesnac, Sueski kanal
i Panamski kanal. Od njih zavisi značajan deo nemačkog spoljnotrgovinskog prometa. U 2023. godini gotovo deset posto nemačkog uvoza prošlo je kroz Sueski kanal. Gotovo podjednako visoka bila je zavisnost od tjesnaca Bab al-Mandab sa 9,4 posto. Tjesnac Malakka učestvovao je sa 8,7 posto, tjesnac Tajvan sa 7,1 posto. Direktna relevantnost Hormusovog tjesnaca bila je manje od jednog procenta.
Različiti obrasci po grupama proizvoda
Poznato je da je zavisnost posebno izražena na nivou pojedinačnih proizvoda. Istraživanje ifo instituta ukazuje da je 2023. godine gotovo 97 odsto nemačkog uvoza sirove mika prošlo kroz Sueski kanal. Ovaj mineralni resurs koristi se u elektronici i građevinarstvu. Slično jaka zavisnost javlja se i kod hemijskih poluproizvoda. Tako su 92 odsto uvoza malonil-harnstoffa doprelo u Nemačku preko tjesnaca Tajvan. Za ploče sa štampanim pločama iznosio je 30 odsto preko Sueskog kanala. Autori studije ističu da takve strukture „mnogo
više su strukturne nego privremene“ – dakle trajne.
Značaj za sektore i industrije
Uključivanje pomorskih čvorišta obuhvata ne samo pojedinačne proizvode, već i čitave industrijske grane. Istraživanje kombinuje podatke o trgovini sa tabele input-output OECD. Time se može pratiti koliki je udeo uvoznih inputa koji prolaze kroz određene zagušenja.
Posebno su izražene tekstilna, kožna i obućarska industrija. Tamo se između 22 i 25 odsto uvezenih poluproizvoda preliva preko tjesnaca Bab al-Mandab i Sueskog kanala. Takođe hemijska industrija pokazuje zavisnosti: šest do osam odsto njihovih inputa dolazi preko morskih puteva Malakka, Bab al-Mandab i Suez. Za naftne proizvode udio uvoza preko Sueskog kanala iznosi između 19 i 21 posto.
Različiti obrasci zavisnosti po trgovinskom partneru
Studija takođe pokazuje da zavisnost po zemlji porekla znatno varira. Uvozi iz Azije često prolaze kroz nekoliko zagušenja jedan za drugim, ponekad i do pet. S druge strane, roba
iz Severne i Južne Amerike često zavisi samo od Panamskog kanala. Za afričke zemlje partnera dobija se mešovita slika, u zavisnosti od položaja na Atlantiku ili Indijskom okeanu.
Posledice po transport i logistiku
Za preduzeća iz oblasti transporta i logistike, ova zavisnost znači da svaka smetnja na morskim čvorištima ima neposredan uticaj na pretovar, raspored vožnje i unutrašnji teretni saobraćaj u Evropi. Bilo da kontejneri u luci Hamburg kasne ili teretni vozovi ka Južnoj Nemačkoj moraju da se pomeraju u ritmu – blokada jednog čvorišta može da izbaci čitav lanac transporta iz ritma.
Zaključak
Istraživanje jasno ukazuje da Nemačka u značajnoj meri zavisi od nesmetanog funkcionisanja na samo nekoliko pomorskih čvorišta. Ključna nije samo ukupna količina pogođenog trgovinskog prometa, već zavisnost pojedinih sektora i proizvoda. Za logističku industriju to znači da treba pravovremeno pripremiti lanac transporta za potencijalne poremećaje i pratiti rizike u
