Kad razmišljamo o ručnom zavarivanju, često se javljaju slike blještavih električnih lukova, letećih iskri i nastalog dima. Impresivne scene poput ovih oblikuju sliku zavarivanja – često se percipira kao opasno i surovo. Međutim, ova slika je preuveličana: U stvari, vidljivi rizici poput zračenja električnog luka, vrelih čestica metala ili zavarivačkog dima mogu se veoma dobro savladati uz modernu zaštitnu opremu i jasne sigurnosne standarde. Profesionalni zavarivači i zavarivačice su dobro opremljeni – zaštitnim kacigama, rukavicama i zaštitnom odjećom koje ih pouzdano štite od spoljašnjih uticaja. Ono što se često potcenjuje, jeste nevidljiva opasnost: električna struja.
Čak i kratak trenutak nepažnje može imati ozbiljne posledice: neočekivani povik – refleksno okretanje i nezaštićena ruka posežu za elektrodu. Posledica: telo postaje deo strujnog kruga. Izolacione radne čizme ili šivačka prostirka od nitril gumе u takvim slučajevima prekidaju tok struje i pouzdano štite.
Električna struja u telu uvek prelazi najkraći put između ulaza i izlaza. Ako ovaj put prolazi kroz obe ruke, struja ne prelazi samo ruke i gornji deo tela, nego i životno važne organe poput srca – sa potencijalno smrtonosnim posledicama (slika 1).
Oprez pri naponu bez opterećenja
Dok su kod komercijalnih električnih uređaja delovi pod naponom zaštićeni od dodira, kod varenja električnim lukom postoji povećan rizik: napon bez opterećenja može postati opasan dodirni napon – naročito kada se istovremeno dodiruju radni komad (masa) i elektroda ili neizolovani delovi držača elektroda. U takvom slučaju govori se o prodiranju struje kroz telo.
Za napone bez opterećenja važe – u zavisnosti od uslova upotrebe – utvrđene najviše granice. Električna opasnost po čoveka počinje već pri naponima preko 25 volti izmjenične struje (efektivna vrednost) ili 60 volti jednosmerne struje, ukoliko je istovremeno moguć dovoljno visok protok struje.
Čak i male struje su životno opasne
Kada električna struja prolazi kroz ljudsko telo, deluje nadražavajuće na mišiće, živce i krvnožilni sistem. Moguće posledice kreću se od grčeva mišića i prestanka disanja do takozvanih strujnih ožiljaka – malih, tačkastih opekotina na ulaznim i izlaznim tačkama struje. Već pri jačini struje od 30 miliampera postoji akutna opasnost po život. Granica otpuštanja (granica oslobađanja) se nalazi kod izmjenične struje između 10 i 15 mA, kod jednosmerne otprilike na 50 mA. Ako se ova granica pređe, grčevi mišića mogu biti toliko jaki da pogođene osobe više ne mogu same da otpuštaju vodljive delove – što predstavlja posebno visok rizik za zavarivače u svakodnevnom radu.
Naizmenična struja smatra se znatno opasnijom od jednosmerne jer može narušiti srčani ritam i izazvati ventrikularnu fibrilaciju. Često se takođe potcenjuje da već
male struje između 1 i 10 mA mogu izazvati nevoljne refleksne pokrete, koji često vode sekundarnim nezgodama. Na primer, takve nekontrolisane reakcije mogu dovesti do pada sa ljestve ili drugih povreda.
Pored jačine struje, trajanje izlaganja takođe značajno utiče na rizik od povreda. Što duže traje protok struje, to su zdravstvene posledice ozbiljnije. Zbog toga su zavarivači stručnjaci neophodni da uvek nose odgovarajuću zaštitnu opremu. U Evropi zavarivačke rukavice moraju ispuniti zahteve norme EN 12477, dok radne cipele treba da zadovoljavaju zaštitnu klasu S3 prema EN ISO 20345.
Kako se procenjuje opasnost?
Jačina struje (I) zavisi od primenog napona (U) i otpora (R) i prati Ohmov zakon (U = R x I). Ako želimo da odredimo jačinu struje, možemo pretpostaviti otpor tela (bez zaštitne opreme) od ruke do ruke ili ruke do stopala oko 1.000 ohma. Ako mašina za zavarivanje ima naponsko bez opterećenja od 50 V prema oznaci, prema Ohmovom zakonu (I = U / R) kroz telo može teći životno opasan tok od 50 mA.
Oprez pri zavarivanju sa više zavarivačkih uređaja
Ako zavarivači istovremeno rade sa više zavarivačkih uređaja na jednom komadu ili na vodljivo povezanim komponentama, naponska dodira – posebno naponi bez opterećenja – mogu dostići neprihvatljive visoke vrijednosti. Ova opasna situacija često nije odmah uočljiva.
Posebno je kritično ako se istovremeno varuje sa različitim polaritetima: kod varenja jednosmernom strujom (DC) se u tom slučaju sabiraju naponi bez opterećenja uključenih zavarivačkih uređaja, što može dovesti do veoma visokih napona.
„Posebno na gradilištima to nije retkost“, kaže Franz Bichler, trener za zavarivanje u Fronius International. „Pre smo često zavarivali metre dugačke delove u dvoje ili troje – i na složenim komponentama i sa različitim polaritetom, kako bismo postigli optimalne rezultate. Ako je uzemljenje u takvim situacijama neispravno, sabrani napon može da teče kroz telo zavarivačkog stručnjaka – sa životno pretećim posledicama poput udara električne struje, poremećaja srčanog ritma ili teških opekotina.“
Kod varenja naizmeničnom strujom (AC) utiču i polaritet strujnih krugova i mrežni priključak uređaja na rezultat napona bez opterećenja. U nepovoljnim uslovima, naponski dodir može dostići zbir svih napona bez opterećenja uključenih uređaja. Zato je nužno pre početka rada izmeriti napon između šivačkih baklji ili držača elektroda – (slika 2).
Poslodavac ima obavezu zaštite i informisanja
Efikasne zaštitne mere mogu sprečiti radne nezgode. Odgovornost za njihovu implementaciju u suštini leži na poslodavcu. Međunarodne norme i propisi – na primer ISO (Međunarodna organizacija za standardizaciju), ASME (Američko društvo mašinskih inženjera), AWS (Američka zavarivačka asocijacija) i DIN (Nemački institut za standardizaciju) – čine osnovu
bezbednih uslova rada.
Zavarivači/ce moraju u svakom slučaju biti informisani o potencijalnim opasnostima. Rastojanje između radnih krajeva treba da bude odabrano na način da se spreči istovremeni kontakt sa dva plamenika ili držača elektroda. Ako to nije moguće, radni prostori treba da se odvoje izolacionim pregradama. Pored toga, kroz odgovarajuća merenja treba da se utvrdi da zbir napona bez opterećenja ne prelazi dozvoljenu granicu.
Šta treba primetiti kod zavarivanja?
Pre početka radova zavarivači moraju osigurati da se korišćeni zavarivački uređaji nalaze u besprekornom stanju. Oni koji se ne koriste ili ostaju bez nadzora treba da se isključe i odvoje od mreže. Rad mora uvek da se izvodi u skladu sa zaštitnom klasom navedene na oznaci snage – uz poštovanje odgovarajućeg priručnika za upotrebu.
Uređaji sa zaštitom IP21 smeju se koristiti isključivo u suvim unutrašnjim oblastima. Za upotrebu na otvorenom potrebna je najmanje zaštita IP23. Masovna kablova treba da budu pričvršćena što bliže zavarivačkom području – bilo direktno na radni komad ili na njegovu podlogu.
U slučaju smetnji napajanje treba odmah prekinuti, bilo prekidanjem ili vađenjem mrežnog priključka. Oštećenja na zavarivačkim uređajima, mrežnim vodovima ili crevima treba odmah prijaviti nadzoru nad zavarivanjem. Oštećeni uređaji se ne smeju dalje koristiti niti otvarati bez ovlašćenja – naročito ne uklanjanjem zaštitnog poklopca.
Opasnosti od prenetih zavarivačkih struja
Nepravilno rukovanje zavarivačkim uređajima može izazvati značajne opasnosti. Posebno su kritične pogrešno spojene mase kablove ili nehigijenski odlaganje držača elektroda. Takvi kvarovi mogu dovesti do pregorevanja zaštitnih provodnika, zavarivačkih uređaja ili drugih električnih uređaja. Pošto zaštitne prekide spoljašnje uglavnom nisu vidljive, oni predstavljaju značajan rizik za sve koji rade sa oštećenim uređajima.
Najčešći uzroci prekida zaštitnih vodiča i time nastali incidenti su površnost i nedovoljna pažnja. Tipični primeri su neizolovani držači elektroda koji se ostavljaju na zavarivačkom uređaju, ili električni alati koji ostaju na radnom stolu tokom zavarivanja (slike 3 i 4).
Međutim, ko primenjuje zaštitne mere predviđene važećim normama, može se uspešno zaštititi od prenetih zavarivačkih struja. Povratak zavarivačkog strujnog toka (masa) treba da bude direktno na radnom komadu ili na njegovom osloncu – bilo čvršćenjem ili magnetnim pričvršivačima. Drugi delovi poput metalnih šipki, lanaca ili sajli krana ne smeju se koristiti kao povratnik.
Ukoliko radne komade iz nekih razloga treba zavariti dok su visili sa kuka krana, potrebna je pažljiva zaštita – na primer pomoću suvih tekstilnih užadi ili izolacionog prstena. Ako se tokom zavarivanja koriste viseće radne korpe, one treba izolovati odgovarajućom izolacijom. Ako se istovremeno zavaruje i radi sa električnim alatima, koriste se samo uređaji sa zaštitnom izolacijom.
Rad
pod povećanom električnom opasnošću
Na radnim mestima sa ograničenom mogućnošću kretanja postoji povećan rizik od električne opasnosti. To naročito važi kada zavarivači moraju da rade u prisilnim pozicijama – na primer klečeći – i pritom dolaze u kontakt sa električno provodljivim delovima. Takođe, oblasti koje su potpuno ili delimično okružene provodljivim materijalima nose opasnost. Čak i slučajni ili neizbežni dodiri mogu dovesti do udara električne struje.
Za pojednostavljenu procenu da li postoji povećana opasnost kod varenja lukom, služi opšta mera: ako slobodan prostor za kretanje između suprotnih provodljivih delova iznosi manje od dva metra – dužine, širine, visine ili prečnika – smatra se da postoji povećana električna opasnost.
Posebnu pažnju treba obratiti na mokrim, vlažnim ili toplim radnim mestima. U takvim okruženjima električni otpor kože, zaštitne odeće i korišćenih pomoćnih sredstava može biti znatno smanjen vlagom ili znojem. Kao „mokra” se smatra radna mesta gde je odeća natopljena i postaje provodljiva – što značajno povećava rizik od strujnog udara.
Zaštitne mere pri povećanoj električnoj opasnosti
Radovi pod povećanom električnom opasnošću smeju se obavljati samo pomoću odobrenih zavarivačkih uređaja koji su označeni simbolom [S]. Pored toga su potrebne posebne zaštitne mere: zavarivači moraju biti zaštićeni izolacionim podlogama ili međuslojima od električno provodljivih delova, kao i od mokrih podova i zidova.
Ako zaštita nije moguća zbog dodatnih opasnosti – poput rizika od pada – ili uslova u ograničenom prostoru, rad se sme samo u suvoj, netaknutoj radnoj odeći. U situacijama u kojima trajno suva odeća nije moguća, kao na primer u vrućim sredinama, kod varenja lukom ručnim je dozvoljeno korišćenje samo jednosmernih uređaja.
Napon bez opterećenja korišćenih uređaja treba da bude što niži – u zavisnosti od zadataka zavarivanja i karakteristika uređaja – i ne sme da prelazi 75 volti. Zavarivački uređaji ne smeju biti postavljeni u neposrednu opasnost. Za daljinsko upravljanje ovim uređajima treba koristiti zaštitno nisko-naponsko napajanje.
Zatim je potrebno osigurati da zavarivači ne budu sami na ovakvim radovima – obavezan je odgovarajući nadzor nad varenjem. Zavarivanje pod povećanom električnom opasnošću je isključivo za kvalifikovane stručnjake.
Sažetak i zaključak
Bezbednost ima na vrhu prioriteta pri zavarivanju. Nepravilno rukovanje zavarivačkim uređajima može prouzrokovati ozbiljne posledice – naročito kroz visoke napone bez opterećenja, prenete zavarivačke struje ili radove pod povećanom električnom opasnošću. Takve rizike moguće je znatno smanjiti stalnim pridržavanjem odgovarajućih zaštitnih mera.
Posebnu pažnju treba obratiti na mokrim, vlažnim ili toplim radnim mestima, jer zaštitni efekat odeće i opreme može biti narušen. U slučaju smetnji odmah preduzeti odgovarajuće mere kako bi se sprečile povrede ljudi i štete
